Ct 0001

Ct 0001

Саборна црква, саборни храм или катедрални храм, у западном хришћанству чешће катедрала (грч. καθέδρα [kathédra] – катедра = „доња столица”), је посебно звање цркве, које дата црква обично присваја по некој особености. Данас се саборном црквом обично назива престона (главна) црква архијереја или владика (епископа, митрополита, одн. бискупа, надбискупа), где сам архијереј чинодејствује. Стога су саборне цркве непосредно до или у близини владичанског (епархијског) двора. Саборна црква обично није по изгледу и уређењу обична црква, већ се код саборних цркава наглашава потреба за велелепношћу, величином, висином, јачином утиска. Цркве са функцијом „катедрале“ обично су специфичне за оне хришћанске деноминације са епископском хијерархијом, као што су католичка, православна, англиканска и неке лутеранске цркве. Црквене грађевине које оличавају функције катедрале први пут су се појавиле у Италији, Галији, Шпанији и северној Африци у 4. веку, али катедрале нису постале универзалне унутар западне католичке цркве све до 12. века, до када су развиле архитектонске форме, институционалне структуре и правни идентитети различити од парохијских цркава, монашких цркава и епископских…