Mogok

Mogok

Будимир Пантовић (?−?) мање је познат драгачевски каменорезац из села Вича, активан у првој половини 20. века. Клесарски занат савладао по угледу на Млађена Раковића и његове ученике. Споменике израђивао од живичког пешчара. На Страњанчевича гробљу у Живици подигао споменик рано преминулом сину Миленку (1920-1937). Поетски надахнут епитаф гласи: Овде вене прелијепо цвеће које више цветати неће. МИЛЕНКО син Будимира и Маре Пантовић из Виче Ја поживик 17 лета па ме стиже Болес клета не могок јој наћи лека и она ме скиде са овога света 6. јуна 1937 год. Тек од зоре сину зрак моје тело прекри мрак. Кад славуја чујете у гори сетите се где су моји двори руке своје на срце метите ког немате увек се сетите. Збогом остајте сви другови моји и ви сеје и остале девојчице на гробу ми посадите цвеће више Миле никад доћи неће. писо отац Будимир Пантовић